Blog

  • Družite se sa nama i na društvenim mrežama!

Možda ne umeju da hodaju, ali bebe i te kako znaju da plivaju i rone!

Date: mart 18, 2013 Author: vlada Categories: Blog

Da li ste znali da se bebe rađaju sa urođenim instinktom za plivanje i ronjenje?

 

Upravo zbog tog urođenog refleksa, stručnjaci savetuju da bebe od najranijih dana krenu na plivanje, vać sa navršena dva meseca.

Deca koja na plivanje idu još kao bebe ne samo da će imati jači imunitet i bolji tonus mišića, već će imati bolji san, motorika će im biti znatno razvijenija, a biće i manje stidljivi.

Plivanje je ujedno i druženje, korišćenje slobodnog vremena, jačanje samopouzdanja, pozitivno utiče na psiho-socijalni i fizički razvoj deteta.

 

Rano učenje plivanja utiče na telesni razvoj:

– Disanje:
Pritisak vode uzrok je za jače izdisanje vazduha – dete je zbog njega prisiljeno jače udahnuti. Tako mu jačaju disajni mišići, a vitalni kapacitet poveća se za skoro 20 %.

– Kardiovaskularni sistem:
Pritisak vode pozitivno utiče i na kardiovaskularni sistem, jer deluje i na delove tela koji su u vodi,  te preko kože na vene. Pod uticajem tog pritiska dotiče oko 20 % više krvi u desni deo srca i preko pluća u levi deo srca. Tako se povećavaju i jačaju mišići srca.

– Skelet:
Na razvoj skeleta utiče dečje intenzivno kretanje u vodi, što za posledicu ima intenzivni rast kostiju i njihovo dobro oblikovanje. Takvom detetu se i kičma počne pre menjati iz okruglog u dupli S oblik.

– Mišići:
Plivanje dovodi  do oblikovanja kompletnog mišićnog sistema. Ortopedi u tome vide osnovu za zdrav  razvoj deteta bez lošeg držanja tela. U položaju na stomaku u vodi jačaju mišići leđa, ramena i drugi mišići.

– Termoregulacija:
Razlika između temperature tela i temperature vode (između 27 i 37 °C) podsticaj je za uspostavljanje termoregulacije i otpornosti tela. Redovnim vežbanjem popravi se: reakcija detetove kože na hladno, sposobnost termoregulacije i jača se imunitet.

Važne su prve informacije o vodi i rano učenje!

Roditelji su prvi učitelji plivanja, jer već kod kuće, u kadi, daju detetu prve informacije o vodi i prijatnom, i neprijatnom doživljavanju tog medija. Zato je odnos roditelja i okoline prema vodi za dete vrlo važan. Nikada ne terajmo dete! Potreban je pravilan, stručan način. Deca koja su uključena u tečajeve plivanja pod stručnim nadzorom mogu, kada sama postanu roditelji, svoje znanje preneti na svoju decu.

Učenjem plivanja treba početi što ranije, pod uslovom da dete voli vodu i da je se ne plaši. Strah od vode nije urođen, nego nastane zbog negativnog iskustva. Zato je na početku učenja plivanja veoma važno da dete dobije pozitivna iskustva i da se oseća sigurno. Tako je u stvari početak priprema za plivanje već kod kuće u kadi, još mnogo pre nego što dete krene na bazen.

Savremene metode i klasičan oblik učenja

Učenjem plivanja, po savremenim metodama, bi trebalo početi što pre – još dok je dete beba, dok se još zna odgurnuti nogicama, jer taj refleks izgubi kada prohoda. Osnova za ovu savremenu metodu su  obruči koji imaju deo za stomak na kojem dete leži u položaju za plivanje. Ovaj program izvodi se u dubokoj vodi, tako da dete zavezano za ovaj obruč već prvi sat oseća snagu i klizanje vode, i samostalno se kreće u vodi. Beba se oseća sigurno i opušteno i zato brzo napreduje.

Osim savremenih metoda, plivanje se uči i po klasičnom metodom koja se zasniva na 6 stepena navikavanja na vodu:
– navikavanje na otpor vode,
– ronjenje,
– gledanje pod vodom,
– izdisanje u vodi,
– plutanje,
– klizanje.

Kada deca savladaju klizanje po vodi, možemo početi sa učenjem jedne od tehnika plivanja, prvo na suvom, zatim na rubu bazena, s partnerom, sa pomagalima, i na kraju samostalno. Igre koje izvodimo po klasičnom metodu sadrže premalo elemenata plivanja, jer se izvode u plitkoj vodi gde deca mogu stajati, tj. u vertikalnom položaju. Igre bez elemenata plivanja neće dovesti do umeća plivanja! Za umeće plivanja važno je što više ponavljanja pravilnih pokreta ruku i nogu prilikom plivanja (udaranje nogama i veslanje rukama).
U plitkoj vodi dete stalno traži i staje na dno. Istraživanja su pokazala da su rezultati učenja savremenim metodama bolji i da najčešće i predškolska deca na taj način nauče plivati. Sadržaj klasičnih časova treba se promeniti u tom pravcu da što manje vremena utrošimo na navikavanje na vodu, i što više na izvođenje pravilnih pokreta, da bi na taj način došli do automatizacije pravilnog plivanja.

Vežbe kao što su umivanje, tuširanje glave, ronjenje, gledanje pod vodom, izdisanje u vodi i slično može dete izvoditi i kod kuće, u kadi. Tako možemo skratiti vreme navikavanja na vodu na »kursevima plivanja« i posvetiti se učenju plivanja. Reč učenje ne smemo razumeti kao prinudu, jer je učenje plivanja uz igru vrlo prijatno i zabavno i za najmlađe. Igra je priprema za život, u ovom slučaju priprema na plivanje.

Deci treba puno ponavljanja pravilnih pokreta i zato se preporučuje učenje plivanja po savremenim metodama u prvoj godini ili između druge i četvrte godine života, jer je tada najefikasnije. Zato preporučujemo da kroz savremene metode učimo Vašu decu još u vrtićima, jer bi deca posle završenog programa već znala plivati. U školi bi tako samo dograđivali njihovo znanje i učili ih drugim tehnikama, skokovima i bezbednosnim vežbama kao preventivi pred davljenjem …